Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири

Статья посвящена крымскотатарскому историку и общественному деятелю Эдиге Кырымалу. На основе архивно-уголовного дела реконструируется родословная семьи Шинкевичей, их переселение в Крым, участие в общественно-политической жизни края. Пристальное внимание уделяется ранним неизвестным биографическ...

Повний опис

Збережено в:
Бібліографічні деталі
Дата:2013
Автор: Хаяли, Р.И.
Формат: Стаття
Мова:other
Опубліковано: Кримський науковий центр НАН України і МОН України 2013
Назва видання:Культура народов Причерноморья
Теми:
Онлайн доступ:http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/91237
Теги: Додати тег
Немає тегів, Будьте першим, хто поставить тег для цього запису!
Назва журналу:Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
Цитувати:Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири / Р.И. Хаяли // Культура народов Причерноморья. — 2012. — № 248. — С. 129-132. — Бібліогр.: 4 назв. — кр.тат.

Репозитарії

Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
id irk-123456789-91237
record_format dspace
spelling irk-123456789-912372016-01-11T03:02:32Z Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири Хаяли, Р.И. Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ Статья посвящена крымскотатарскому историку и общественному деятелю Эдиге Кырымалу. На основе архивно-уголовного дела реконструируется родословная семьи Шинкевичей, их переселение в Крым, участие в общественно-политической жизни края. Пристальное внимание уделяется ранним неизвестным биографическим данным Эдиге Шинкевича и его побегу в 1930-е годы за границу, а также дальнейшей судьбе его родителей, в частности отца, репрессированного в 1937 году. Ключевые слова: семья, репрессии, эмиграция. Стаття присвячена кримськотатарському історикові і громадському діячеві Едіге Кирималу. На підставиі архівно-кримінальної справи реконструйовано родовід сім'ї Шинкевічей, їх переселення до Криму, участі в суспільно-політичному житті краю. Пильна увага приділяється раннім невідомим біографічним даним Едіге Шинкевіча і його втечі в 1930-і роки за кордон, а також подальшій долі його батьків, зокрема батьки, репресованого в 1937 році. Ключові слова:. родина, репресії, еміграція. The article is devoted to the Crimean Tatar historian and public figure Edige Krimli. Based on archival criminal case reconstructed Shinkevich family pedigree, their resettlement in Crimea, participation in social and political life of the region. Rhode Mustafa Shinkevich in Poland. Father Edige Kyrymala served in the Russian Army. With the beginning of World War I, Mustafa Shinkevich moved to Yalta, and with the establishment of Soviet power in Simferopol. In this paper attention is paid to the early unknown biographical Edige Shinkevich and his escape in 1930 abroad, and the fate of his parents, particularly his father, repressed in 1937. In 1932 Edige Shinkevich runs through Azerbaijan abroad. The first time was in Iran, and then moved to Turkey in Istanbul. In 1937, with the beginning of new repression in Crimea Shinkevich Mustafa moved to Leningrad and lives with relatives, where later he was arrested by the NKVD. March 13, 1937, Mustafa Shinkevich was sentenced to 5 years. Punishment served in the Arkhangelsk region. His fate is unknown. Mustafa Shinkevich was rehabilitated in the prosecution of the Crimean region in 1989. Keywords: family, repressions, emigration 2013 Article Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири / Р.И. Хаяли // Культура народов Причерноморья. — 2012. — № 248. — С. 129-132. — Бібліогр.: 4 назв. — кр.тат. 1562-0808 http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/91237 94 (477.75) (=1.4/.9) other Культура народов Причерноморья Кримський науковий центр НАН України і МОН України
institution Digital Library of Periodicals of National Academy of Sciences of Ukraine
collection DSpace DC
language other
topic Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ
Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ
spellingShingle Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ
Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ
Хаяли, Р.И.
Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
Культура народов Причерноморья
description Статья посвящена крымскотатарскому историку и общественному деятелю Эдиге Кырымалу. На основе архивно-уголовного дела реконструируется родословная семьи Шинкевичей, их переселение в Крым, участие в общественно-политической жизни края. Пристальное внимание уделяется ранним неизвестным биографическим данным Эдиге Шинкевича и его побегу в 1930-е годы за границу, а также дальнейшей судьбе его родителей, в частности отца, репрессированного в 1937 году. Ключевые слова: семья, репрессии, эмиграция.
format Article
author Хаяли, Р.И.
author_facet Хаяли, Р.И.
author_sort Хаяли, Р.И.
title Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
title_short Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
title_full Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
title_fullStr Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
title_full_unstemmed Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири
title_sort эдиге къырымал хорантанынъ такдири
publisher Кримський науковий центр НАН України і МОН України
publishDate 2013
topic_facet Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ
url http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/91237
citation_txt Эдиге Къырымал хорантанынъ такдири / Р.И. Хаяли // Культура народов Причерноморья. — 2012. — № 248. — С. 129-132. — Бібліогр.: 4 назв. — кр.тат.
series Культура народов Причерноморья
work_keys_str_mv AT haâliri édigekʺyrymalhorantanynʺtakdiri
first_indexed 2025-07-06T19:30:40Z
last_indexed 2025-07-06T19:30:40Z
_version_ 1836927147439030272
fulltext Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ 129 9. Колосков Б. Т. Малайзия вчера и сегодня: опыт проблемного исследования истории развивающихся стран / Б. Т. Колосков. – М.: Мысль, 1984. – 303 с. 10. Курзанов В. Н. Промышленное развитие Сингапура / В. Н. Курзанов. – М.: Наука, 1978. – 134 с. 11. Курзанов В. Н. Сингапур в экономике Юго-Восточной Азии / В. Н. Курзанов – М.: Наука, 1985. – 184 с. 12. Лю Юн-ань. Современный Сингапур: справ. изд. / Ю. Лю : АНССР; Ин-т. востоковедения. – М. : Наука, 1976. – 163 с. 13. Пахомова Л. Ф. Модели процветания (Сингапур, Малайзия, Таиланд, Индонезия) / Л. Ф. Пахомова; Рос. акад. наук, Ин-т востоковедения. – М. : [б.и.], 2007. – 256 с. 14. Руднев В. С. Малайзия и Сингапур после Второй мировой войны и политики США и Англии / В. С. Руднев. – М. : Наука, 1981. – 224 с. 15. Тюрин В. А. История Малайзии: краткий очерк / В. А. Тюрин. – М. : Наука, 1980. – 264 с. 16. Холл Д. Е. История Юго-Восточной Азии / Д. Е. Холл ; пер. с англ. Я. М. Светг, автор предис. А. А. Губер. – М. : Изд. иностр. литературы, 1958. – 596 с. 17. Чуфрин Г. И. Сингапур / Г. И. Чуфрин. – М. : Наука, 1970. – 110 с. 18. Щевелев С. С., Недашковская К. А. Межэтнические отношения в Сингапуре на фоне социально- экономического благополучия / С. С. Щевелев, К. А. Недашковская // Этнокультурные и межконфессиональные отношения в Крыму. – 2012. – Вып. 2. – С. 206 – 220. 19. Юго-Восточная Азия : история, современность: [сб.ст. посвящается 80-ти летию со дня рождения А. А. Губера] / АНССР, Ин-т востковедения; отв. ред. А. Н. Узянов и др. – М. : Наука, 1989. – 285 с. 20. Mills L. A. Malaya: A Political and Economic Appraisal / L. A. Mills. – Indianapolis : [w.p], 1958. – 234 p. 21. Rose S. Britain and Southeast Asia / S. Rose. – London: [w.p], 1962. – 280 p. Хаяли Р.И. УДК 94 (477.75) (=1.4/.9) ЭДИГЕ КЪЫРЫМАЛ ХОРАНТАНЫНЪ ТАКДИРИ СУДЬБА СЕМЬИ ЭДИГЕ КЫРЫМАЛА Аннотация. Статья посвящена крымскотатарскому историку и общественному деятелю Эдиге Кырымалу. На основе архивно-уголовного дела реконструируется родословная семьи Шинкевичей, их переселение в Крым, участие в общественно-политической жизни края. Пристальное внимание уделяется ранним неизвестным биографическим данным Эдиге Шинкевича и его побегу в 1930-е годы за границу, а также дальнейшей судьбе его родителей, в частности отца, репрессированного в 1937 году. Ключевые слова: семья, репрессии, эмиграция. Анотація. Стаття присвячена кримськотатарському історикові і громадському діячеві Едіге Кирималу. На підставиі архівно-кримінальної справи реконструйовано родовід сім'ї Шинкевічей, їх переселення до Криму, участі в суспільно-політичному житті краю. Пильна увага приділяється раннім невідомим біографічним даним Едіге Шинкевіча і його втечі в 1930-і роки за кордон, а також подальшій долі його батьків, зокрема батьки, репресованого в 1937 році. Ключові слова:. родина, репресії, еміграція. Summary. The article is devoted to the Crimean Tatar historian and public figure Edige Krimli. Based on archival criminal case reconstructed Shinkevich family pedigree, their resettlement in Crimea, participation in social and political life of the region. Rhode Mustafa Shinkevich in Poland. Father Edige Kyrymala served in the Russian Army. With the beginning of World War I, Mustafa Shinkevich moved to Yalta, and with the establishment of Soviet power in Simferopol. In this paper attention is paid to the early unknown biographical Edige Shinkevich and his escape in 1930 abroad, and the fate of his parents, particularly his father, repressed in 1937. In 1932 Edige Shinkevich runs through Azerbaijan abroad. The first time was in Iran, and then moved to Turkey in Istanbul. In 1937, with the beginning of new repression in Crimea Shinkevich Mustafa moved to Leningrad and lives with relatives, where later he was arrested by the NKVD. March 13, 1937, Mustafa Shinkevich was sentenced to 5 years. Punishment served in the Arkhangelsk region. His fate is unknown. Mustafa Shinkevich was rehabilitated in the prosecution of the Crimean region in 1989. Keywords: family, repressions, emigration Мевзунынъ ишленме меселеси. Эдиге Къырымал - гъурбеттеки энъ шанлы къырымтатар тарихчыларынынъ сырасына кирген, къырымтатар миллий арекети тарихындан темелли тедкъикъатлар япкъан ве чокътан-чокъ джиддий макъалелер дердж эткен муэллиф. Мезкюр макъаледе Э. Къырымалнынъ шахсий яшайышынынъ даа белли олмагъан саифелеринден бири ачыла. Ильмий макъсадымыз. Эдиге Къырымал къорантасынынъ генеалогик тамырлары XIV асырда Леистан князьлыгъы сынъырларында темель къойгъан Леистан къырымларына барып тиреле. И. Гаспринский къайд эткенине коре, Русие императорлыгъы сынъырларында эписи тюрк халкълардан энъ бильгили ве юксек тасиллиси Леистан тюрклеридир. Леистан къырымлары, И.Гаспринскийнинъ фикириндже девлет ве арбий хызметте буюк мувафакъиетлер къазандылар. Этник анълылыгъы оськен ве Русие императорлыгъынынъ эзиетленген халкълары бирлешкен сайын ХХ асырнынъ башында Леистан къырымларынынъ чокъусы озь тарихий ватаны - Къырым тарафына чевирилелер. Олар Къырымнынъ белли эрбапларынен медений ве сиясий алякъалар багъламагъа тырышалар. Базылары исе къоранталары ве сой-акърабасы такъым Къырымгъа келип ерлешелер. Оларнынъ арасында чар ордусынынъ субайы Мустафа Сулейман Шинкевич де бар эди. Хаяли Р.И. ЭДИГЕ КЪЫРЫМАЛ ХОРАНТАНЫНЪ ТАКДИРИ 130 Мустафа Шинкевич Минск губерниясы, Луцк уездининъ Ляховичи коюнде 1879 сенеси 2-майыста дюньягъа келе. Тасиль алгъан сонъ яш М. Шинкевич чар ордусында пек мувафакъиетли хызмет эте. 1910 сенесинден 1913 сенесине къадар о Петербургда интендант хызметининъ субайларыны азырлагъан Арбий- ходжалыкъ академиясында тасиль ала. Биринджи джиан дженки башлангъанынен инкъиляпкъадже М. Шинкевич Леистан-Ромен дивизиясында капитан унванында хызмет эте ве дивизия интенданты (арбий хызметте ходжалыкъ теминатынен огърашкъан адам) вазифесини беджере. Ватандашлар дженки ве Къырымда генерал Сулькевич укюмет башы олгъан заманында М. Шинкевич Романияда тешкиль этильген ве Къырымгъа ёлланылгъан мусульман корпусынынъ интенданты ола. М. Шинкевич Ульке укюметинде интендант вазифесини алып бара. Сулькевичнинъ мусульман корпусынынъ команданлыгъы теркибине Леистан къырымларыны кирсете. Оларнынъ арасында Базаревич, генерал-майор, комбриг А. М. Мильковский, полк командири полковник Сейфулин айырылып туралар. Совет укюмети акимиет башына чыкъкъан сонъ, М. Шинкевич 1926 сенесине къадар Къызыл Ордуда чешит вазифелерде хызмет эте. М. Шинкевич Вологда губерниясында 1885 сенеси догъгъан Леистан къырымы Лейла Велишаеванен эвленип, омюр къура. Лейла акъайынынъ якъаланылувына къадар Акъмесджитте почтаджы олып чалыша. Алланынъ эмиринен къорантада учь огъул - Эдиге, Тимур ве Арслан дюньягъа келелер. Эдиге 1911 сенеси Багъчасарайда, Тимур 1922 сенеси, Арслан исе 1925 сенеси догъалар. Биринджи джиан дженки заманында Шинкевичлер къорантасы Ялтагъа коче. Мында Эдиге башта къырымтатар мектебине къатнамагъа башлай, сонъра оны рустилли гимназиягъа берелер. Оны битирген сонъ о Къырым педагогика институтына окъувгъа кире. Ялтада Мустафа Шинкевичнинъ догъмуш къардашы Якъуб да тамыр ата. Озь вакътында о Полонияда реаль окъув юртуны, сонъра Петрограддаки технологиялар институтыны битире. Кене шу шеэрдеки университетте шаркъ шубесининъ мезуны ола. Инкъиляптан эвель Якъуб Дерекой управасынынъ реиси олып чалыша. 1918 сенеси тасилини девам эттирмек макъсадынен Я.Шинкевич Алманиягъа кете ве анда да университетлернинъ биринде шаркъ шубесинде окъуй. 1920-нджи сенелернинъ сонъунда Шинкевичлер къорантасы Акъмесджитке коче ве Феодосийское шоссе, 2 «а» адрес боюнджа яшай. Мында, Акъмесджитте М.Шинкевичнинъ догъмушлары– къыз къардашы Мерьем ве басмаханеде джыйыджы олып чалышкъан торуны Ибраим яшай. Къырым педагогика институтында окъугъан вакъытта, тарих боюнджа эдебиятны окъуп, къырым сиясетчилерине, медениет эрбапларына догърутылгъан сиясий репрессияларны корип, Эдиге совет акимиетининъ озь ватандашларына нисбетен япкъан сиясетинден къанаатленмей. Тамам о заман онынъ мийинде СССР-ден къачмакъ фикири пейда ола. Эдигеге аякъдаш да тапыла. Бу адам та студентлик заманындан танышы, Джанкой районы Къамаджы коюнде 1900 сенеси дюньягъа кельген, Эдигенен корюшкен вакъытта исе 13 санлы белли къырымтатар мектебининъ оджасы Абляй Чонгъарлы Шамилев эди. Абляй Шамиль 1900 сенеси Джанкой райондаки Къамаджи коюнде дюньягъа келе. 1942 сенеси немсе джеллятлары тарафындан ольдюрильди. Олар экевлешип совет сынъырларындан кечмек тафсилятлы планыны тюзелер. СССР-ден къачмаздан эвель Эдиге ве Абляй бир къач кере корюмли джемаат эрбабы, сиясетчи ве публицист, миллий арекетнинъ фааль иштиракчилеринден бири Асан Сабри Айвазов иле корюштилер. Генч аркъдашларынен субетлешкенде А. Сабри Айвазов оларнынъ мерамыны самимиетле алгъышлады. Онынъ айткъанына коре, чет эльде олар эм маддий эм де маневий джеэттен гъает гузель яшайджакъ экенлер. О озюнинъ Тюркиедеки таныш-билишлери, миллий арекеттеки сафдашларынынъ адреслерини берип, оларгъа, шу джумледен айры селямыны Кязим-пашагъа, Анкара университетининъ тарих илимлери боюнджа профессоры Акчуринге, Истанбулда яшагъан Джафер Сейдаметке ёллады. Совет яшайышына къыймет кесерек, Сталин акъкъында лятифе де айтып, яшларны кульдюрди. М. Шинкевичнинъ татасы Сафие Ягъя Байрашевский иле эвли эди. Бир кунь оларнынъ эвлерине баргъанда, о огълу Эдигенинъ чет мемлекетлерге къачмагъа истегенини бильди. Я. Байрашевский ве онынъ къадыны Эдигенинъ бу арзусына къолтуттылар ве озьлери де, имкян тапсалар, Одессадан чыкъып, Тюркиеге кетеджеклерини айттылар. Амма олар истеклерини ерине кетирип оламадылар. Бу субет 1932 сенеси я апрельнинъ сонъунда, я майыснынъ башында олып кечти. М. Шинкевич огълуна пек ачувланды ве онынъ планларыны бозмагъа тырышты. Эвде о огълуна сёгюнчнен атылып, весикъаларыны, пальтосыны тутып алды, бир якъкъа йибермейджегини айтты. Амма Эдиге бабасыны Бакугъа кетип окъувыны девам этмеге кетмеге истегенинде къандырды ве разылыгъыны алды. Не олса да, М. Шинкевич бу себеп иле соргъугъа чагъырылгъанда, тахкъикъатчыгъа бу вакъианы бойле тариф этти. Акъикъатта исе, бабагъа агъыр олса да, огълунынъ истегини догъру танып, о озю онъа ярдым эткендир. Анасына Эдиге сонъуна къадар бир шей айтмагъан эди. Башта о Москвада шаркъий тиллерни огренмеге имкянлар зиядедже олгъаны себебинден, анда окъумагъа кетеджегини айта эди. Эдиге Къырымда къырымтатар яшларына кейфиетли бильги алмагъа имкян яратылмагъаны ве хусусан онъа аспирантурада бильгисини арттырмагъа бермегенлерине эмин эди. Миллий гъаелерде тербие алгъан Эдигеде шаркъ Тюркистандаки инкъилябий арекетте иштирак этмек арзусы бар эди. Бу фикирни о бир къач вакъыт тюшюнип юрди. Эдигенинъ кетеджек куню анасы джебинде Синельниково станциясынадже билет тапып, буюк къасеветте къалды. Чюнки бу шимдики Днепропетровск Вопросы духовной культуры – ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ 131 виляетинде ерлешкен станциядан Кавказ ве Орта Асиягъа таба айланып кетмеге мумкюн эди. Онынъ ичюн анасы Эдигеден билетни Москвагъадже дегиль, бу станциягъадже алмасынынъ себебини бильмек истеди. Эдиге исе Москвагъа бармакъ ниетинден къайтып, Бакугъа кетеджегини анълатты. Башта Эдиге ве Абляй Батумдан сынъыр кечмеге ниетлендилер. А. Сабри Айвазов оларгъа токътамакъ ичюн шу шеэрдеки бир къавеханенинъ адресини берген эди. О заманы пек чокъ къырымлар бу ёлдан файдаланып, Тюркиеге къачкъан эдилер. Амма, не ичюндир, бу мерамдан вазгечип, сынъырны Азербайджаннен Иран арасында кечмеге истедилер. СССР-ден къачкъаны Эдигенинъ чокъ танышларыны, мисаль ичюн, 1937 сенеси джинаий месулиетке чекильген Къырым педагогика институтындан берли танышы Аббас Мир Мухсин огълу Саидовны айретте къалдырды.. Аббасны «Тадж» деген контрреволюцион миллетчи азербайджан тешкилятынынъ азасы оларакъ якъаладылар. Студентлик йыллары Эдиге ве Аббас башкъаларындан четке чекилип, саатлернен къырымтатарларнынъ руслар эзиетине даяналмайып, Тюркиеге ве Романиягъа къачкъанлары акъкъында язылгъан китапны окъуй эдилер. Бу китап СССР-де 1925 сенеси басылды, онынъ муэллифи 1928 сенеси атып ольдюрмек махкюмине огъратылгъан Амет Озенбашлы эди. 1932 сенесининъ апрелинде Аббас Саидов Кезлев шеэрине едийыллыкъ мектепке амелияткъа йиберильген эди. Кезлевден о 1932 сенеси 11 июньде къайтты ве Эдигенен Абляй Тюркие бойлап юргенлерини Я.Байрашевскийден бильди. Бакуда олгъан вакъытта Эдиге эвге мектюп-ресим ёллай. Сынъырдан кечкен сонъ ильк сербестлик нефесини алалар. Баягъы вакъыт аркъадашлар Ираннынъ кой ве шеэрлеринде чешит планлар къурып, кезип юрдилер. Бир къач вакъыт достлар Каркалиса деген ерде яшадылар, сонъра Истанбулгъа авуштылар. Тюркиеден Эдиге Али Воронович (Эдигенинъ Полонияда яшагъан баба тарафындаки акърабасы, 1934 сенеси Каир шеэрине кочьти) имзасынен мектюп ёллады. Онда «Геля Эдигени догъурды», - деп язылгъан эди. Бу сёзлер ана-бабасына Эдигенинъ къайда олгъаныны бильдирмек усулы эди. Бу гизли сёзлер Онынъ Тюркиеде олгъаныны косьтермек борджлу эди. Эгер Эдиге Алманиягъа баргъан олса о Галя, деп, Полониягъа барса - Поля, деп язаджакъ эди. Абляй Чонгъарнлы Шамилев Тюркиеге барып тюшкен сонъ мемлекеттен сюргюн этильди ве 1933 сенеси ГПУ органлары тарафындан джинаий месулиетке чекильди. Къачкъаны ичюн оны 2 йыл Эмекнен тербиелеген лагерьге йибердилер. Эдиге де Тюркиеден кетмеге меджбур олды. О Леистангъа, Полония ве Леистан мусульманларынынъ муфтиси олгъан эмджеси Якъуб Шинкевичке мураджаат этти. Вильно шеэринде о университетке кирди ве 1939 сенеси оны битирди. Эдиге бу йылларда «прометей арекетинде» фааль иштирак эте. Экинджи джиан дженки башлангъанынен о Истанбулгъа авуша, Алмания СССР-ге уджюм эткенде исе Эдиге онъа ошагъан бир къачакъ, тасиль наркомы Усеин Баличнинъ къардашы Абляким Баличнен берабер Къырымгъа къайта ве Акъмесджиттеки мусульман комитетинен къавий алякъа къура. Бугуньде, Эдигенинъ бабасы Мустафа Шинкевичнинъ такъдири ве фаджиасыны кимсе бильмей. Албуки, о энъ эвеля миллетчи эди. 1933 сенеси М. Шинкевич Эдигени къыдырып, Баку, Туркменистан ёнелишинен та Озьбекистангъа барып чыкъкъан эди. О, Андижан, Фергъана, Ташкент ве Самаркъандны зиярет этти. Къырымлардан Озьбекистанда онъа ялынъыз белли диний эрбап, 1920 сененинъ сонъунда къорантасы такъым сюргюн этильген ве М.Шинкевичнинъ та Ялта ве Дерекойден танышы, Къырымнынъ сабыкъ муфтиси Ибраим Тарпинен корюшмеге къысмет ола. Ибраим агъа китаплар сатып кечине. 1937 я да 1938 сенеси Озьбекистанда оны якъалай ве джезанынъ алий дереджесине махкюм этелер. Мустафа Шинкевич исе къайда барса, огълунынъ такъдиринен меракълана, къыдыра. Амма анда о Эдиге акъкъында хабер-тебер алып оламай. Бир къач йылдан сонъ бабасы огълуны къыдырып Москвагъа барып чыкъа. Мында да о озь эски танышларыны расткетире. М.Шинкевич эписи йыллары Полония ве Леистан къырымларынен алякъа тутмагъа тырыша, олар тюзген озьгюн медениетни сакъламагъа ынтыла. О Москвада яшагъан ве чокъ йыллар Полониягъа кочьмеге арекет эткен языджы Джемиль Александровичнен де сыкъ мунасебетлерде ола. Александровичнинъ пролетар мефкюресине уймагъан, эсасен маневий ве миллий мевзуларда язылгъан эсерлери СССР-де дердж олунмай. М.Шинкевич онъа Къырымгъа кочьмеге теклиф эте, Полония ве Леистан къырымларынынъ медений оджагъыны тешкиль этмек истегини бильдире. Мустафа Шинкевич Леистанда яшагъан агъасы Якъубнен де мектюплеше, онынъ ярдымынен огълу Эдигенен къонуша. Ойле бир мектюбинде о ярым йыл- бир йылгъа бармай, бир къарар тюзелип, къырымтатар миллий арекетине киришмеге азыр оладжагъыны яза. Къырымда сиясий репрессиялар хавфлы колемни алалар. Мустафа агъа прораб чалышкъан Госсантехмонтаждан бошап, Къырымны терк этмеге меджбур ола. О Ленинградгъа коче, «Гидравлик» заводына муэндис олып кире ве сойлары - Шамен-Зиген Чанышева ве Шамен-Камер Ниязоваларда яшай. Амма Ленинградда оны джезалав оргъанлары незарет астына алалар. 1936 сенесининъ 3-августта халкъ комиссарынынъ муавини Аграновгъа Ленинград виляетининъ ИИХК ДХБИ (ГУГБ НКВД) хусусий болюги тарафындан Акъмесджиттен кельген Мустафа Шинкевичнинъ якъаланувына делиллер азырлангъаны акъкъында рапорт бериле. «Агентлернинъ косьтеришлерине коре, - дениле рапортта, - М. Шинкевич чар ордусынынъ сабыкъ капитаны ола. Инкъиляптан эвель Петроградда яшады. Полонияда онынъ агъасы Якъуб Шинкевич - Полония мусульманларынынъ дин идареси ребери, Польбашштаб ве татар беяз эмиграциясынынъ башы Гияз Исхаковнен сыкъы багъда булуна. Якъалавгъа изининъизни сораймыз». - деп къайд эте НКВД девлет Хаяли Р.И. ЭДИГЕ КЪЫРЫМАЛ ХОРАНТАНЫНЪ ТАКДИРИ 132 хавфсызлыгъы баш идаресининъ хусусий болюги башынынъ муавини, девлет хавфсызлыгъы уйкен майоры Горб. 1936 сенеси 7-сентябрьде [1] Ленинградда НКВД Идареси укюминен М.Шинкевични якъалайлар. Тахкъикъатны ИИХК ДХБИ (ГУГБ НКВД) 3-нджи болюкнинъ 4-нджи болюгининъ хадими Ачикян алып барды. М. Шинкевични Москвада НКВД СССР-нинъ ички апсханесинде туттылар. Тахкъикъат девамында 8 соргъу япылды: 1936 сенеси 8, 9, 17, 27, 28-сентябрьде, 1937 сенеси 10-февральде ве 15, 22-мартта. 1937 сенеси 13-мартта НКВД СССР янындаки Хусусий Мушавере М.Шинкевични РСФСДж ДжК (УК РСФСР) 58-10 маддеси боюнджа къабаатлай ве Шималий виляетлерге (Архангельск) 5 йыл муддетинен сюргюнликке махкюм эте [2]. Шинкевичке онынъ огълу чет мемлекетлерге къачып, анда советлерге къаршы арекетлер косьтергени, о исе СССР-де Полония ве Леистан татарларыны топлап миллетчи тешкилят къурмагъа ынтылгъаны, Полония татарларынынъ муфтиси олгъан агъасынен алякъа туткъаны ве Орта Асиядаки мусульман конрреволюциясынен багълы олгъаны къабаатлавларнынъ эсасы ола [3]. Эдиге Шинкевич озь анасыны ве агъаларыны дженк заманларында Къырымдан алып кетип олдымы, я да ёкъ - о да белли дегиль. Ялынъыз Полонияда Шинкевичлернинъ сойлары, шу джумледен М. Шинкевичнинъ догъмуш къыз къардашы Эмине Смольская Слоним шеэринде яшагъанындан хаберимиз бар. Мустафа Шинкевич 1989 сенеси 26-июльде Къырым виляети Прокуратурасынынъ укюминен реабилитирленди [4]. Менбалар: 1. ГААРК Ф. Р. 4808. Оп. 1. Д. 0150263. Л. 5. 2. ГААРК Ф. Р. 4808. Оп. 1. Д. 0150263. Л. 121. 3. ГААРК Ф. Р. 4808. Оп. 1. Д. 0150263. ЛЛ. 113-114. 4. ГААРК Ф. Р. 4808. Оп. 1. Д. 0150263. Л. 126. kultura_narodov_prichernomorya_2013_no248 129 kultura_narodov_prichernomorya_2013_no248 130 kultura_narodov_prichernomorya_2013_no248 131 kultura_narodov_prichernomorya_2013_no248 132